Кутак психолога
Области рада психолога школе су:
o планирање и програмирање образовно-васпитног рада
o праћење и вредновање образовно-васпитног рада
o рад сa наставницима
o рад са ученицима
o рад са родитељима/старатељима ученика
o рад са директором, стручним сарадницима, педагошким асистентом и пратиоцем ученика
o рад у стручним органима и тимовима
o сарадња са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе
o воћење документације, припреме за рад и стручно усавршавње
Тежиште рада и најчешћи корисници школског психолога су, пре свега, ученици. Рад с учитељима, наставницима и родитељима такође је уобичајен, али се он одвија у функцији њиховог оспособљавања за боље разумевање ученикових потреба и понашања као и делотворнијег рада с њима. Другим речима, приватни проблеми учитеља, наставника или родитеља, на пример, нису подручје рада школског психолога. Он због своје добре воље може помоћи у суочавању с тим проблемима и њиховом решавању, међутим, његов посао започиње тек када они на неки начин утичу на ученика и на његово школовање.
Пример радних задатака школског психолога у непосредном раду с ученицима јесте да препознаје индивидуалне потребе ученика, те, у складу с тиме, спроводи индивидуална и групна саветовање. Он обавља психолошку процену ученикових способности, пре свега проверу психофизичке спремности за полазак детета у основну школу, али и касније током школовања (нпр. у случају школског неуспеха или процене даровитости). Школски психолог такође дијагностикује специфичне потешкоће у учењу (неефикасне или непримерене стратегије учења, проблеме с пажњом и концентрацијом, планирање времена, мотивацију, испитну анксиозност и сл.) и помаже ученицима у постизању бољег школског успеха, али исто тако препознаје и даровите ученике и развија програме за подстицање њихових способности. Он препознаје потешкоће у понашању и вршњачким односима, емоционалне и/или породичне потешкоће и помаже ученицима да их превладају.
Школски психолог, такође, развија и путем радионица спроводи програме превенције непожељних облика понашања (нпр. међувршњачког насиља), програме за јачање самопоуздања, самопоштовања, сигурности, развијање креативности, учење социјалних вештина, итд. Ти програми намењени су свим ученицима у школи, нарочито ученицима ризичних група. Ризичним групама сматрају они ученици који поседују особине за које се показало да погодују настанку проблема на споменутим подручјима. Осим тога, школски психолог спроводи психолошке кризне интервенције, што значи да реагује када се у школи догоде сукоби или насиље, али и када се догоде озбиљнији трауматски догађаји попут смрти ближег члана породице неког ученика, самоубиства, тешких саобраћајних и других несрећа и слично.
У раду с родитељима , школски психолог кроз индивидуална/групна саветовања и едукативна предавања на родитељским састанцима помаже родитељима да препознају и разумеју развојне и индивидуалне потребе ученика и да реагују у складу с њима , тј. помаже им да подстичу развој дететових потенцијала и активно допринесу његовом успешном образовању . Школски психолог такође помаже родитељима да развију потребне вештине и начин комуникације како би то могли учинити ,и помаже успостављању контаката с спољашњим институцијама које су можда потребне детету (нпр. Развојно саветовалиште , Центар за социјални рад и сл.)
У раду с учитељима и наставницима, школски психолог не ради саветодавни рад, као са ученицима и родитељима, него се облик сарадње назива консултативним радом. Задатак психолога је да помагаже у препознавању развојних и индивидуалних потреба ученика, да подучава учитеље и наставнике разумевању тих потреба, као и подстицати толеранцију на различитост мећу ученицима. Он помаже наставницима да идентификују тешкоће у разредној клими, успешности и начина рада, помаже им да развију стратегије за решавање тих тешкоћа, и промовише различите методе рада које подстичу креативност и учествовање наставника и ученика заједно (тимски рад, пројектна настава и сл.).
Школски психолог промовише и различите савремене методе праћења и провере знања ученика.
Осим Рада с наведеним корисницима, школски психолог има задатак да ради на себи у смислу стручног усавршавања, рада на истраживањима и слично. Осим тога, обавља још неке додатне послове као што су воћење документације, писање изештаја као и припремање и организација кутка психолога.
Код школског психолога ученици долазе самостално, на иницијативу наставника или родитеља,а може их сам психолог позвати. Док неки ученици тај сусрет доживљавају као казну и знак да су у нечему погрешили, други га доживљавају као забаву и пријатно дружење. Права сврха сусрета била би негде између - кроз угодну атмосферу и позитиван контакт промовисати пожељна понашања, подучавати, мотивисати, решавати тешкоће.
Разлози због којих ученици долазе обично су емоционални, породични и/или лични проблеми . Такође се јављају због пубертетских проблема , проблема у односима с другима , било ученицима или наставницима , и проблема у комуникацији . Ако ученик сам не потражи помоћ за суочавање с проблемом и његово решавање , ти проблеми почињу утицати на његово понашање тако да узрокују проблеме у понашању (вербално/физичко насиље , ометање часа , неоправдани изостанци с наставе ) или потешкоће у учењу и савладавању градива , због чега их онда неко други упути школском психологу.
Осим емоционалних проблема и проблема у односу са другима , у подлози проблема у учењу могу бити и неке специфичне потешкоће као што су дислексија, дисграфија, снижене интелектуалне способности, па и нека здравствена стања као што је, на пример, petit mal епилепсија . Потреба корисника је да школски психолог препозна потешкоћу о којој се ради. Он то чини кроз примену одговарајућих психолошких упитника и тестова, тј. психодијагностичких средстава, као и разговором и опажањем. У складу са својим закључцима школски психолог препоручује даље васпитне и образовне поступке за одређено дете, и пружа подршку и помоћ у савладавању потешкоћа.
Закључно можемо рећи да је циљ рада школског психолога да развије образовање усмерено на ученика и његов развој основних способности које омогућавају целоживотно учење. Такође је циљ помоћи ученицима, наставницима и родитељима да развију своје потенцијале и одрже психичко здравље.
o планирање и програмирање образовно-васпитног рада
o праћење и вредновање образовно-васпитног рада
o рад сa наставницима
o рад са ученицима
o рад са родитељима/старатељима ученика
o рад са директором, стручним сарадницима, педагошким асистентом и пратиоцем ученика
o рад у стручним органима и тимовима
o сарадња са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом локалне самоуправе
o воћење документације, припреме за рад и стручно усавршавње
Тежиште рада и најчешћи корисници школског психолога су, пре свега, ученици. Рад с учитељима, наставницима и родитељима такође је уобичајен, али се он одвија у функцији њиховог оспособљавања за боље разумевање ученикових потреба и понашања као и делотворнијег рада с њима. Другим речима, приватни проблеми учитеља, наставника или родитеља, на пример, нису подручје рада школског психолога. Он због своје добре воље може помоћи у суочавању с тим проблемима и њиховом решавању, међутим, његов посао започиње тек када они на неки начин утичу на ученика и на његово школовање.
Пример радних задатака школског психолога у непосредном раду с ученицима јесте да препознаје индивидуалне потребе ученика, те, у складу с тиме, спроводи индивидуална и групна саветовање. Он обавља психолошку процену ученикових способности, пре свега проверу психофизичке спремности за полазак детета у основну школу, али и касније током школовања (нпр. у случају школског неуспеха или процене даровитости). Школски психолог такође дијагностикује специфичне потешкоће у учењу (неефикасне или непримерене стратегије учења, проблеме с пажњом и концентрацијом, планирање времена, мотивацију, испитну анксиозност и сл.) и помаже ученицима у постизању бољег школског успеха, али исто тако препознаје и даровите ученике и развија програме за подстицање њихових способности. Он препознаје потешкоће у понашању и вршњачким односима, емоционалне и/или породичне потешкоће и помаже ученицима да их превладају.
Школски психолог, такође, развија и путем радионица спроводи програме превенције непожељних облика понашања (нпр. међувршњачког насиља), програме за јачање самопоуздања, самопоштовања, сигурности, развијање креативности, учење социјалних вештина, итд. Ти програми намењени су свим ученицима у школи, нарочито ученицима ризичних група. Ризичним групама сматрају они ученици који поседују особине за које се показало да погодују настанку проблема на споменутим подручјима. Осим тога, школски психолог спроводи психолошке кризне интервенције, што значи да реагује када се у школи догоде сукоби или насиље, али и када се догоде озбиљнији трауматски догађаји попут смрти ближег члана породице неког ученика, самоубиства, тешких саобраћајних и других несрећа и слично.
У раду с родитељима , школски психолог кроз индивидуална/групна саветовања и едукативна предавања на родитељским састанцима помаже родитељима да препознају и разумеју развојне и индивидуалне потребе ученика и да реагују у складу с њима , тј. помаже им да подстичу развој дететових потенцијала и активно допринесу његовом успешном образовању . Школски психолог такође помаже родитељима да развију потребне вештине и начин комуникације како би то могли учинити ,и помаже успостављању контаката с спољашњим институцијама које су можда потребне детету (нпр. Развојно саветовалиште , Центар за социјални рад и сл.)
У раду с учитељима и наставницима, школски психолог не ради саветодавни рад, као са ученицима и родитељима, него се облик сарадње назива консултативним радом. Задатак психолога је да помагаже у препознавању развојних и индивидуалних потреба ученика, да подучава учитеље и наставнике разумевању тих потреба, као и подстицати толеранцију на различитост мећу ученицима. Он помаже наставницима да идентификују тешкоће у разредној клими, успешности и начина рада, помаже им да развију стратегије за решавање тих тешкоћа, и промовише различите методе рада које подстичу креативност и учествовање наставника и ученика заједно (тимски рад, пројектна настава и сл.).
Школски психолог промовише и различите савремене методе праћења и провере знања ученика.
Осим Рада с наведеним корисницима, школски психолог има задатак да ради на себи у смислу стручног усавршавања, рада на истраживањима и слично. Осим тога, обавља још неке додатне послове као што су воћење документације, писање изештаја као и припремање и организација кутка психолога.
Код школског психолога ученици долазе самостално, на иницијативу наставника или родитеља,а може их сам психолог позвати. Док неки ученици тај сусрет доживљавају као казну и знак да су у нечему погрешили, други га доживљавају као забаву и пријатно дружење. Права сврха сусрета била би негде између - кроз угодну атмосферу и позитиван контакт промовисати пожељна понашања, подучавати, мотивисати, решавати тешкоће.
Разлози због којих ученици долазе обично су емоционални, породични и/или лични проблеми . Такође се јављају због пубертетских проблема , проблема у односима с другима , било ученицима или наставницима , и проблема у комуникацији . Ако ученик сам не потражи помоћ за суочавање с проблемом и његово решавање , ти проблеми почињу утицати на његово понашање тако да узрокују проблеме у понашању (вербално/физичко насиље , ометање часа , неоправдани изостанци с наставе ) или потешкоће у учењу и савладавању градива , због чега их онда неко други упути школском психологу.
Осим емоционалних проблема и проблема у односу са другима , у подлози проблема у учењу могу бити и неке специфичне потешкоће као што су дислексија, дисграфија, снижене интелектуалне способности, па и нека здравствена стања као што је, на пример, petit mal епилепсија . Потреба корисника је да школски психолог препозна потешкоћу о којој се ради. Он то чини кроз примену одговарајућих психолошких упитника и тестова, тј. психодијагностичких средстава, као и разговором и опажањем. У складу са својим закључцима школски психолог препоручује даље васпитне и образовне поступке за одређено дете, и пружа подршку и помоћ у савладавању потешкоћа.
Закључно можемо рећи да је циљ рада школског психолога да развије образовање усмерено на ученика и његов развој основних способности које омогућавају целоживотно учење. Такође је циљ помоћи ученицима, наставницима и родитељима да развију своје потенцијале и одрже психичко здравље.