Јесте ли сигурни да је батина из раја изашла?

Најбољи облик дисциплине је онај који долази из нас, који је заснован на развијеном осећају за праведно и исправно, и на нашим сопственим циљевима. Дисциплина је вештина која се учи током одрастања кроз суочавање са све већим изазовима.

Шта је дисциплина? У већини случајева, када се изговори ова реч она у себи носи призвук нечег строгог и "опасног", и асоцира на забрану или казну. Међутим, дисциплиновање није исто што и кажњавање.  Дисциплина, реч која у свом корену има значење учити или подучавати означава процес учења деце прихватљивом понашању унутар одређаних граница. Она укључује постављање јасних правила деци као и реалних очекивања од њих, уз доследност од стране одраслих у настојању да их се  придржавају. За разлику од казне која је сасвим мали део дисциплине и која особу третира као кривца суочавајући га са прошлошћу, дисциплина третира погрешно понашање и суочава се са садашњошћу и будућношћу.
Зашто је важно бити дисциплинован?
Дисциплина је облик вежбе за живот која, када се једном искуси и практикује, развија способност појединца да контролише своје поступке. Она нам омогућава да се посветимо неком задатку и да будемо истрајни у остварењу сопствених циљева. Дисциплина нас учи како да поштујемо правила која су неизоставни део живота у заједници. Код деце је циљ постепено постићи самодисциплину која ће им бити водич кроз свет.

Очекивања и могућности

Размислимо о томе колико пута дневно деци кажу да не раде нешто добро: ниси добро поспремио собу, ниси се добро обукла, не гледаш куда идеш, престани да галамиш и сл. Понекад су очекивања одраслих много већа од развојних могућности деце. Наиме, деца млађа од пет година понашају се тако да стекну одобравање својих поступака од стране одраслих особа битних у њиховом животу или да избегну последице непримереног понашања. Добро и лоше за њих су апстрактни појмови чије разумевање захтева време и искуство.
Деца различитог узраста имају различите потребе и различито се понашају пред изазовима свакодневног живота.
Са годину дана деца тек почињу да уче па се не могу увек понашати онако како би одрасли хтели, она још увек не могу разумети и следити правила.
Са две године деца почињу да поштују једноставна правила, али нису у стању да их се доследно придржавају.
Трогодишњаци разумеју и усвајају нешто више правила, али доследност у придржавању им није јача страна. Уобичајено је се одазову на позив, да могу да сачекају свој ред, да се придржавају неких правила како би избегли опасност и да понекад желе да удовоље одраслима.
Четворогодишњаци још увек имају ограничену самоконтролу, али могу следити нека правила, удовољавати захтевима одраслих, односити се пажљиво према играчкама исл.

Сасвим је природно да се мала деца понекад ружно понашају јер су она тек у процесу учења. Њима је неопходна брига и заштита одраслих јер нису у стању да предвиде последице свог понашања, нити да се доследно придржавају наметнутих правила.
Велики број "дисциплинских прекршаја" мале деце може се спречити тако што ће се простор у којем  она бораве, било да се ради о породици или колективу, учинити безбедним и што ће се следити   дневне рутине везане за јело, спавање, обавезе или играње. Рутине деци обезбеђују угодну сигурност у којој знају шта и када да очекују.
Са узрастом ствари се мењају. Деца бивају у стању да разумеју смисао и потребу постављања и придржавања одређених регула, премда им се некада чини да одрасли претерују или да измишљају чудна правила. У реду, ако је тако, добро је да одрасли разговарају са децом, да им испричају која правила су морали и сами да поштују када су били истих година, зашто је то било вредно и шта се дешавало када се правила нису поштовала. Такође, заједно са децом може се направити листа непожељних облика понашања у кући (вртићу, школи) као што су галама, ударање, остављање ствари у нереду итд., а затим дефинисати одговарајуће реакције, последице ако се неко од тих понашања јави. Тако правила постају заједничка (деца учествују у њиховом формирању), али и одговорност за оно што ће се предузети ако се она прекрше.

Позитиван приступ

Није увек лако изабрати прави приступ у васпитавању детета. Када се суочите са "проблемом са дисциплином", веома је важно да покушате да сагледате ствари из дечјег угла. Покушајте да чујете дететово мишљење о сопственом понашању, да га разумете, да заједно пронађете прихватљиво решење. Можете покушати следеће: не обраћајте пажњу, односно потпуно игноришите све што дете уради како не треба, а увек приметите и похвалите оно што ради добро. Будите веома одређени када га хвалите јер дете мора тачно да зна шта вам се у његовом понашању допало.
Увек имајте на уму следеће:
- Односите се према детету с поштовањем које желите и за себе. Када желите да дисциплинујете дете, упитајте се да ли му показујете такву пажњу и уважавање које желите да вам оно узврати. Уколико то није случај, изаберите неки други приступ.
- Помозите детету да своју енергију усмери у позитивном смеру. Омогућите му довољно кретање и активности. Дете треба да трчи, скаче, пева, да плеше јер је његова енергија неисцрпна и треба је усмерити у позитивном правцу. У супротном, могло би да се деси да она пређе у непожељне облике понашања.
- Утврђивање породичних правила јесте један од најбољих начина постављања граница детету. Када их креирате, усмерите се на једноставне позитивне поруке које уче дете одређеним вредностима. Правила треба да буду једноставна, кратка и да их нема превише. На пример: користимо речи, а не руке, када решавамо неки проблем, кућу одржавамо уредном тако што свако поспреми за собом и сл.

Да ли је батина из раја изашла

Када је Будимир Нешић, пре тридесетак година, разговарао са децом предшколског и основношколског узраста на тему батина је из раја изашла (шта то значи, зашто је изашла, да ли је то тачно...), добио је интересантне одговоре који су објављени у књизи "Како расте памет". Ниједно дете није се сложило са овом пословицом: " То се каже тако зато што ти на то место буде после све рајасто!", То је што ништа не разумеш, само те страх", "Ја мислим да треба тамо да се врати!",  "То није тачно, батина није добра за умиривање деце!".
Колико мудрости у озбиљним животним ситуацијама!
Данас, већина стручњака се слаже да НИКАД не треба користити казну која физички или емотивно штети детету, укључујући лупање по гузи, шамарање, пљускање исл. Такви поступци одраслих говоре о њиховој немоћи да реше проблем мудро, већ користе своју физичку надмоћ над дететом, што може тренутно да заустави или редукује непожељно понашање, али временом постаје све мање ефективно. Деца која се тако дисциплинују уче да је то прихватљив начин решавања конфликата и усвајају агресивне облике понашања. Посебно је опасно када се то чини у љутњи јер су тада повећани ризици од повређивања детета.
Дисциплинске методе попут одвраћања пажње, кратког одмора, логичног закључивања или позитивног подстицаја много су ефектније од примене силе.

СТАР

Пре него што изградите своје дисциплинске методе, покушајте пронаћи брзо решење за неки проблем. У томе да прво размислите, а тек онда да делујете може вам, како наводе амерички аутори, помоћи СТАР метода.
- С (stop) - станите и усредсредите се на себе, дете и проблем. Размислите о томе шта желите постићи пре него што учините нешто што ће додатно закомпликовати живот детету и вама.
- Т (think) - размислите о решењима. Покушајте пронаћи пуно решења, различитих решења.
- А (act effectivelly) - будите делотворни. Оно што сте испланирали, спроведите у дело. Одредите право време, потражите помоћ ако вам је потребна.
- Р (review, revice, reward) - критика, ревизија, награда. Већина одраслих мора прилагођавати и кориговати своје планове док не дођу до правог решења. Само неки у потпуности успевају из првог покушаја. Наградите себе за успешне кораке.

Примењући СТАР метод сигурно ћете увидети да су, осим физичког кажњавања, неприхватљиве  претње и подмићивање детета јер га уче манипулацији,  а да су  најбољи начини да мотивишете дете да се придржава одређених правила да му се захвалите или га похвалите. Немојте се суздржавати од хумора, проблеми не морају изгледати тако озбиљно. Хумор може смањити стрес, напетост, олакшати потенцијално тешки ситуације, зближити вас са дететом. Мало хумора неће уништити ваш дисциплински план, већ ће учинити живот угоднијим. Зато, осмех на лице када бирате прави пут за васпитање детета.