План рада тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања
На основу Закона о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета и Националног плана акције за децу, израђен је Општи и Посебан протокол за заштиту деце од насиља, који је Влада Републике Србије усвојила августа 2005.год.
Посебним протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у васпитно-образовним установама (у даљем тексту: Посебни протокол) детаљније се разрађује интерни поступак у ситуацијама сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања. Посебни протокол пружа и оквир за превентивне активности и води ка унапређењу стандарда за заштиту деце/ученика.
Посебни протокол обавезујући је за све који учествују у раду васпитно – образовне установе.
На основу Посебног протокола, у складу са специфичностима рада, установа је у обавези да у Годишњем програму рада (члан 81 Закона) дефинише програм заштите деце/ученика и да формира Тим за заштиту деце/ученика од насиља.
Основни принципи на којима је заснован Посебни протокол, који уједно представљају и оквир за деловање, јесу:
- право на живот, опстанак и развој
- најбољи интерес детета/ученика
- недискриминација
- учешће деце/ученика
Општи циљ Посебног протокола је унапређење квалитета живота деце / ученика применом:
- Мера превенције за стварање безбедне средине за живот и рад деце / ученика;
- Мера интервенције у ситуацијама када се јавља насиље, злостављање и занемаривње у установама
У складу са природом делатности образовно-васпитних делатности, у овом документу користиће се појам НАСИЉЕ, који обухвата различите врсте и облике насилног понашања, злостављања, занемаривања, злоупотребе и искоришћавања (Посебни протокол, стр. 8)
Задаци Тима за заштиту ученика од насиља су да:
припрема програм заштите;
информише ученике, запослене и родитеље о планираним активностима и могућностима тражења подршке и помоћи од Тима за заштиту;
учествује у обукама и пројектима за развијање компетенција потребних за превенцију насиља, злостављања и занемаривања;
предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања;
укључује родитеље у превентивне и интервентне мере и активности;
прати и процењује ефекте предузетих мера за заштиту ученика и даје одговарајуће предлоге директору;
сарађује са стручњацима из других надлежних органа, организација, служби и медија ради свеобухватне заштите ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
води и чува документацију;
извештава стручна тела и органе управљања.
Програм заштите се односи на:
· Превентивне и
· Интервентне активности
Предложене активности треба да обезбеде стварање атмосфере поверења, сигурности и поштовања дечјих права кроз јединствено деловање свих актера.
Образовноваспитна установа је одговорна за:
• успостављање превентивног рада на заштити ученика од насиља као редовне праксе у образовноваспитном процесу;
• непосредну укљученост вршњачких тимова и ученичкoг парламената у пружање подршке вршњацима при заштити од насиља и успешну реинтеграцију починилаца насиља у вршњачку заједницу;
• увођење правила понашања и реституције као превентивних мера и вредности у живот заједнице, изградњу позитивне климе и конструктивне комуникације;
• успостављање вршњачке медијације и вршњачке едукације као ефикасних механизама превенције са инструментима за праћење ефикасности;
• укључивање у програме за превенцију насиља, осмишљавање програма за разне узрасте, умрежавање школа ради размене позитивних искустава и ширења мреже заштите;
• примену Посебног протокола за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
• развијање подстицајне средине и укупно повећање атрактивности школе;
• систематско праћење и унапређивање нивоа безбедности, заштите и подршке ученицима.
Посебним протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у васпитно-образовним установама (у даљем тексту: Посебни протокол) детаљније се разрађује интерни поступак у ситуацијама сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања. Посебни протокол пружа и оквир за превентивне активности и води ка унапређењу стандарда за заштиту деце/ученика.
Посебни протокол обавезујући је за све који учествују у раду васпитно – образовне установе.
На основу Посебног протокола, у складу са специфичностима рада, установа је у обавези да у Годишњем програму рада (члан 81 Закона) дефинише програм заштите деце/ученика и да формира Тим за заштиту деце/ученика од насиља.
Основни принципи на којима је заснован Посебни протокол, који уједно представљају и оквир за деловање, јесу:
- право на живот, опстанак и развој
- најбољи интерес детета/ученика
- недискриминација
- учешће деце/ученика
Општи циљ Посебног протокола је унапређење квалитета живота деце / ученика применом:
- Мера превенције за стварање безбедне средине за живот и рад деце / ученика;
- Мера интервенције у ситуацијама када се јавља насиље, злостављање и занемаривње у установама
У складу са природом делатности образовно-васпитних делатности, у овом документу користиће се појам НАСИЉЕ, који обухвата различите врсте и облике насилног понашања, злостављања, занемаривања, злоупотребе и искоришћавања (Посебни протокол, стр. 8)
Задаци Тима за заштиту ученика од насиља су да:
припрема програм заштите;
информише ученике, запослене и родитеље о планираним активностима и могућностима тражења подршке и помоћи од Тима за заштиту;
учествује у обукама и пројектима за развијање компетенција потребних за превенцију насиља, злостављања и занемаривања;
предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања;
укључује родитеље у превентивне и интервентне мере и активности;
прати и процењује ефекте предузетих мера за заштиту ученика и даје одговарајуће предлоге директору;
сарађује са стручњацима из других надлежних органа, организација, служби и медија ради свеобухватне заштите ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
води и чува документацију;
извештава стручна тела и органе управљања.
Програм заштите се односи на:
· Превентивне и
· Интервентне активности
Предложене активности треба да обезбеде стварање атмосфере поверења, сигурности и поштовања дечјих права кроз јединствено деловање свих актера.
Образовноваспитна установа је одговорна за:
• успостављање превентивног рада на заштити ученика од насиља као редовне праксе у образовноваспитном процесу;
• непосредну укљученост вршњачких тимова и ученичкoг парламената у пружање подршке вршњацима при заштити од насиља и успешну реинтеграцију починилаца насиља у вршњачку заједницу;
• увођење правила понашања и реституције као превентивних мера и вредности у живот заједнице, изградњу позитивне климе и конструктивне комуникације;
• успостављање вршњачке медијације и вршњачке едукације као ефикасних механизама превенције са инструментима за праћење ефикасности;
• укључивање у програме за превенцију насиља, осмишљавање програма за разне узрасте, умрежавање школа ради размене позитивних искустава и ширења мреже заштите;
• примену Посебног протокола за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
• развијање подстицајне средине и укупно повећање атрактивности школе;
• систематско праћење и унапређивање нивоа безбедности, заштите и подршке ученицима.
Б. ИНТЕРВЕНТНЕ АКТИВНОСТИ према нивоима насиља, злостављања и занемаривања
На првом нивоу активности преузима одељенски старешина, наставник, у сарадњи са родитељем, у смислу појачаног васпитног рада са одељенском заједницом, групом ученика и индивидуално.
На другом нивоу активности предузима одељенски старешина у сарадљи са педагогом, психологом, тимом за заштиту и директором, уз обавезно учешће родитеља, у смислу појачаног васпитног рада. Уколико појачан васпитни рад није делотворан, директор покреће васпитнодисциплинки поступак и изриче меру, у складу са Законом.
На трећем нивоу, активности предузима директор са тимом за заштиту, уз обавезно ангажовање родитеља и надлежних органа (центар за социјални рад, полиција...)
Увек када је запослени починилац насиља, злостављања и занемаривања шрема ученику у установи, директор предузима мере према запосленом, у складу са законом, а према ученику мере за заштиту и подршку.
На насиље се реагује одмах у циљу најбоље заштите детета.
Реагује се одмах, без одлагања, и ако постоји сумња да се дешава насиље.
Редослед поступања у интервенцији:
1. Проверавање сумње или откривање насиља , злостављања и занемаривања.
Откривање, сазнање о насиљу као први корак у заштити ученика.Улога професионалца и особе која ужива поверење ученика је веома важна. Реакције ученика који трпе насиље, посебно емоционално или социјално тешко је открити. Ученици различито реагују: повлаче се, раздражљиви су, агресивни, преосетљиви и сл.
Знаци који указују да ученик можда трпи насиље
На физичком или физиолошком плану:
Трагови повреда, модрице, ожиљци, опекотине, посекотине, поцепана одећа, запуштен и неуредан изглед, поломљене, односно поцепане ствари, проблеми са исхраном, болови у стомаку, главобоље, повраћање, преломи, проблеми са сном (несанице или претерано дуго спавање), нестанак ствари (мобилни телефон, одевни предмети, торбе, свеске,
На емоционалном плану:
Плачљивост, повученост, претерана активност, раздражљивост, појава страхова, агресивно и аутодеструктивно понашање, ћутљивост, неуобичајена причљивост, гледање у „празно“, „ноћне море“, конзумирање алкохола, наркотика, лагање, страх од самоће, изражено грицкање ноктију, поремећај говора, сексуално понашање непримерено узрасту и др.
У школи:
Изненадни школски неупех, појава неоправданих изостанака, одсуство концентрације, кашњење, избегавање обављања обавеза,
недоношење домаћих задатака, избегавање или неучествовање у разноврсним активностима, избегавање дружења са другом децом, одбијање уобичајених активности, неуобичајени начин играња, избегавање физичког додира (трзање), велики страх од одраслих, изражен страх од повратка кући и др.
2.Прекидање, заустављање, насиља
(обавеза свих који имају било какво сазнање или сумњу да се насиље догађа):
Запослени су у обавези да зауставе насиље или обавесте надлежне у установи .
Поједине ситуације физичког насиља захтевају хитно и истовремено реаговање, збрињавање учесника, обавештавање родитеља и неодложно укључивање релевантних институција (здравствена установа, полиција, центар за социјални рад);
Емоционално или социјално насиље такође треба зауставити што пре. Ученику који трпи насиље треба пружити разумевање, поверење и сигурност;
Ако постоји сумња на било који облик породичног насиља, наставник обавештава Тим, који даље предузима кораке уз консултације са Центром за социјални рад.
Смиривање ситуације (подразумева обезбеђивање сигурности за ученика, разговор са учесницима и посматрачима):
Уколико се дешава физичко или снажно вербално насиље, у првом моменту је најважније:
да се актери након раздвајања умире;
да се обезбеди прикладан простор и време за разговор;
потражи помоћ колега, стручне службе или Тима ако је потребно;
објасни учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће обе стране имати прилику да испричају шта се догодило.
На емоционалном плану:
Плачљивост, повученост, претерана активност, раздражљивост, појава страхова, агресивно и аутодеструктивно понашање, ћутљивост, неуобичајена причљивост, гледање у „празно“, „ноћне море“, конзумирање алкохола, наркотика, лагање, страх од самоће, изражено грицкање ноктију, поремећај говора, сексуално понашање непримерено узрасту и др.
У школи:
Изненадни школски неупех, појава неоправданих изостанака, одсуство концентрације, кашњење, избегавање обављања обавеза,
недоношење домаћих задатака, избегавање или неучествовање у разноврсним активностима, избегавање дружења са другом децом, одбијање уобичајених активности, неуобичајени начин играња, избегавање физичког додира (трзање), велики страх од одраслих, изражен страх од повратка кући и др.
2.Прекидање, заустављање, насиља
(обавеза свих који имају било какво сазнање или сумњу да се насиље догађа):
Запослени су у обавези да зауставе насиље или обавесте надлежне у установи .
Поједине ситуације физичког насиља захтевају хитно и истовремено реаговање, збрињавање учесника, обавештавање родитеља и неодложно укључивање релевантних институција (здравствена установа, полиција, центар за социјални рад);
Емоционално или социјално насиље такође треба зауставити што пре. Ученику који трпи насиље треба пружити разумевање, поверење и сигурност;
Ако постоји сумња на било који облик породичног насиља, наставник обавештава Тим, који даље предузима кораке уз консултације са Центром за социјални рад.
Смиривање ситуације (подразумева обезбеђивање сигурности за ученика, разговор са учесницима и посматрачима):
Уколико се дешава физичко или снажно вербално насиље, у првом моменту је најважније:
да се актери након раздвајања умире;
да се обезбеди прикладан простор и време за разговор;
потражи помоћ колега, стручне службе или Тима ако је потребно;
објасни учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће обе стране имати прилику да испричају шта се догодило.
Школа:
1. прати остваривање програма заштите;
2. евидентира случајеве насиља, злостављања и занемаривања другог и трећег нивоа;
3. прати остваривање конкретних планова заштите другог и трећег нивоа;
4. анализира стање и извештава.
Одељенски старешина бележи насиље на првом нивоу, прати ефекте предузетих мера и подноси извештај тиму за заштиту.
Укључивање тима за заштиту је на другом и трећем нивоу. Све службене белешке у вези са насиљем води, чува и анализира за потребе установе психолог или педагог.
Тим подноси извештај директору два пута годишње.
Директор извештава орган управљања, савет родитеља и ученички парламент.
Извештај о остваривању програма заштите је саставни део годишњег извештаја о раду школе и доставља се Министарству просвете.
Ради свеобухватног увида, потребно је анализирати укупне податке (број, облике насилног понашања и предузете мере) достављати стручној служби, Тиму и директору школе.
У обрасце се уписује: шта се догодило, ко су учесници, како је пријављено насиље, какве су последице, шта се предузело, на који начин су укључени родитељи, разредни старешина, стручна служба, професионалци из других институција, као и начини на који ће ситуација бити праћена итд.
Документација треба да се чува код стручне службе или директора, поштујући принцип поверљивости података.
На првом нивоу активности преузима одељенски старешина, наставник, у сарадњи са родитељем, у смислу појачаног васпитног рада са одељенском заједницом, групом ученика и индивидуално.
На другом нивоу активности предузима одељенски старешина у сарадљи са педагогом, психологом, тимом за заштиту и директором, уз обавезно учешће родитеља, у смислу појачаног васпитног рада. Уколико појачан васпитни рад није делотворан, директор покреће васпитнодисциплинки поступак и изриче меру, у складу са Законом.
На трећем нивоу, активности предузима директор са тимом за заштиту, уз обавезно ангажовање родитеља и надлежних органа (центар за социјални рад, полиција...)
Увек када је запослени починилац насиља, злостављања и занемаривања шрема ученику у установи, директор предузима мере према запосленом, у складу са законом, а према ученику мере за заштиту и подршку.
На насиље се реагује одмах у циљу најбоље заштите детета.
Реагује се одмах, без одлагања, и ако постоји сумња да се дешава насиље.
Редослед поступања у интервенцији:
1. Проверавање сумње или откривање насиља , злостављања и занемаривања.
Откривање, сазнање о насиљу као први корак у заштити ученика.Улога професионалца и особе која ужива поверење ученика је веома важна. Реакције ученика који трпе насиље, посебно емоционално или социјално тешко је открити. Ученици различито реагују: повлаче се, раздражљиви су, агресивни, преосетљиви и сл.
Знаци који указују да ученик можда трпи насиље
На физичком или физиолошком плану:
Трагови повреда, модрице, ожиљци, опекотине, посекотине, поцепана одећа, запуштен и неуредан изглед, поломљене, односно поцепане ствари, проблеми са исхраном, болови у стомаку, главобоље, повраћање, преломи, проблеми са сном (несанице или претерано дуго спавање), нестанак ствари (мобилни телефон, одевни предмети, торбе, свеске,
На емоционалном плану:
Плачљивост, повученост, претерана активност, раздражљивост, појава страхова, агресивно и аутодеструктивно понашање, ћутљивост, неуобичајена причљивост, гледање у „празно“, „ноћне море“, конзумирање алкохола, наркотика, лагање, страх од самоће, изражено грицкање ноктију, поремећај говора, сексуално понашање непримерено узрасту и др.
У школи:
Изненадни школски неупех, појава неоправданих изостанака, одсуство концентрације, кашњење, избегавање обављања обавеза,
недоношење домаћих задатака, избегавање или неучествовање у разноврсним активностима, избегавање дружења са другом децом, одбијање уобичајених активности, неуобичајени начин играња, избегавање физичког додира (трзање), велики страх од одраслих, изражен страх од повратка кући и др.
2.Прекидање, заустављање, насиља
(обавеза свих који имају било какво сазнање или сумњу да се насиље догађа):
Запослени су у обавези да зауставе насиље или обавесте надлежне у установи .
Поједине ситуације физичког насиља захтевају хитно и истовремено реаговање, збрињавање учесника, обавештавање родитеља и неодложно укључивање релевантних институција (здравствена установа, полиција, центар за социјални рад);
Емоционално или социјално насиље такође треба зауставити што пре. Ученику који трпи насиље треба пружити разумевање, поверење и сигурност;
Ако постоји сумња на било који облик породичног насиља, наставник обавештава Тим, који даље предузима кораке уз консултације са Центром за социјални рад.
Смиривање ситуације (подразумева обезбеђивање сигурности за ученика, разговор са учесницима и посматрачима):
Уколико се дешава физичко или снажно вербално насиље, у првом моменту је најважније:
да се актери након раздвајања умире;
да се обезбеди прикладан простор и време за разговор;
потражи помоћ колега, стручне службе или Тима ако је потребно;
објасни учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће обе стране имати прилику да испричају шта се догодило.
На емоционалном плану:
Плачљивост, повученост, претерана активност, раздражљивост, појава страхова, агресивно и аутодеструктивно понашање, ћутљивост, неуобичајена причљивост, гледање у „празно“, „ноћне море“, конзумирање алкохола, наркотика, лагање, страх од самоће, изражено грицкање ноктију, поремећај говора, сексуално понашање непримерено узрасту и др.
У школи:
Изненадни школски неупех, појава неоправданих изостанака, одсуство концентрације, кашњење, избегавање обављања обавеза,
недоношење домаћих задатака, избегавање или неучествовање у разноврсним активностима, избегавање дружења са другом децом, одбијање уобичајених активности, неуобичајени начин играња, избегавање физичког додира (трзање), велики страх од одраслих, изражен страх од повратка кући и др.
2.Прекидање, заустављање, насиља
(обавеза свих који имају било какво сазнање или сумњу да се насиље догађа):
Запослени су у обавези да зауставе насиље или обавесте надлежне у установи .
Поједине ситуације физичког насиља захтевају хитно и истовремено реаговање, збрињавање учесника, обавештавање родитеља и неодложно укључивање релевантних институција (здравствена установа, полиција, центар за социјални рад);
Емоционално или социјално насиље такође треба зауставити што пре. Ученику који трпи насиље треба пружити разумевање, поверење и сигурност;
Ако постоји сумња на било који облик породичног насиља, наставник обавештава Тим, који даље предузима кораке уз консултације са Центром за социјални рад.
Смиривање ситуације (подразумева обезбеђивање сигурности за ученика, разговор са учесницима и посматрачима):
Уколико се дешава физичко или снажно вербално насиље, у првом моменту је најважније:
да се актери након раздвајања умире;
да се обезбеди прикладан простор и време за разговор;
потражи помоћ колега, стручне службе или Тима ако је потребно;
објасни учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће обе стране имати прилику да испричају шта се догодило.
Школа:
1. прати остваривање програма заштите;
2. евидентира случајеве насиља, злостављања и занемаривања другог и трећег нивоа;
3. прати остваривање конкретних планова заштите другог и трећег нивоа;
4. анализира стање и извештава.
Одељенски старешина бележи насиље на првом нивоу, прати ефекте предузетих мера и подноси извештај тиму за заштиту.
Укључивање тима за заштиту је на другом и трећем нивоу. Све службене белешке у вези са насиљем води, чува и анализира за потребе установе психолог или педагог.
Тим подноси извештај директору два пута годишње.
Директор извештава орган управљања, савет родитеља и ученички парламент.
Извештај о остваривању програма заштите је саставни део годишњег извештаја о раду школе и доставља се Министарству просвете.
Ради свеобухватног увида, потребно је анализирати укупне податке (број, облике насилног понашања и предузете мере) достављати стручној служби, Тиму и директору школе.
У обрасце се уписује: шта се догодило, ко су учесници, како је пријављено насиље, какве су последице, шта се предузело, на који начин су укључени родитељи, разредни старешина, стручна служба, професионалци из других институција, као и начини на који ће ситуација бити праћена итд.
Документација треба да се чува код стручне службе или директора, поштујући принцип поверљивости података.
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Pi
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png
http://osdjordjekrstic.nasaskola.rs/files/fajlovi/New%20Picture.png