Екскурзија ученика седмог разреда
Једнодневна екскурзија ученика седмих разреда је реализована 15. 10. 2014. године. Ученици у пратњи својих разредних старешина су се упутили на следећу маршуту: Београд-Замак Дунђерски – Идвор – Ковачица – Београд, у организацији туристичке агенције „МАГ-ПРОМЕТ“, са аутобусима превозника „Ласта“.
Окупљање ученика испред школе било је заказано у пола осам, да би око 8 часова кренули. Полиција је обавила потребан технички преглед аутобуса, након чега су се ученици сместили. У првом даблдекер аутобусу су били смештени ученици одељења 71, 73 и 75, а у другом аутобусу ученици одељења 72, 74 и 7 6. Кренули смо у 8:15.
По уласку у аутобус, обратли су нам се водичи, који су нас укратко подсетили шта ћемо обићи и пожелели срећан пут и лепо дружење. Прво кратко стајање је било на бензинској пумпи после сат времена. Онда смо се упутили на наше прво одредиште – Замак Дунђерски. Тамо смо стигли нешто иза 11 часова. Били смо подељени у две групе, и свака је имала свог водича из аутобуса. Мало смо обишли двориште прелепог дворца пре него што смо ушли у њега, где смо обишли две свечане сале, салу са стилским намештајем и Богданову свечану салу. Из дворца смо се упутили у капелу у којој је сахрањен Богдан Дунђерски, најбогатији човек Војводине крај 19. почетка 20. века. У капели смо саслушали баш кратко предавање, о томе да је капела изграђена упоредо са дворцем, иконостасе је осликао Урош Предић који је уједно био и велики Богданов пријатељ, као и врсте мермера који су коришћени. Наравно није изостало да су и дворац и капела изгрђени у неовизантијском стилу. Онда смо имали 15 минута да прошетамо иза замка код старог базена. Ручак је послужен у подне, што ученицима није одговарало. Сматрали су да је рано. Храна је била укусна и довољно обимна. Мали неспоразум је настао са водичима из агенције када је затражено од стране наставника да се деци обезбеди пијаћа вода, јер је вода у комплексу само за техничке употребе. Представници агенције су били мишљења да деца треба са собом да носе воду. Један део ученика је добио воду други не, из разлога што је један део ручао у ресторану, а други у свечаној сали хотела, па су се деца разишла. После ручка смо обишли ергелу, где су неки ученици о свом трошку јахали коње.
Око 14:30 смо кренули пут Идвора, родно село Михајла Пупина. Идвор припада општини Ковачици По плану смо требали да обиђемо музеј Михајла Пупина и Народни дом Михајла Пупина. У Народном дому Михајла Пупина деца су одгледала презентацију о самом Идвору, животу и раду Михајла Пупина. Међутим, због обилних падавина које су нас сачекале по изласку из Народног дома само је једна групица успела да обиђе музеј. Пошто се киша није заустављала морали смо да кренемо даље ка Ковачици. Предлог водича је био да идемо директно за Београд, без свраћања у Ковачицу. Разлог његовог предлога су биле пдавине. Наставнице су једногласно одлучиле да се план ексурзије реализује у потпуности и да се иде у Ковачицу. Уколико би нас сачекало невреме онда бисмо наставили даље. Међутим по доласку у Ковачицу није било падавина, па смо обишли Галерију наивне уметности, погледали изложбу и саслушали садржајно предавање. Галерија је настала 1955. године, потпомогнута Домом културе. Општину Ковачицу су основали Словаци који и данас чине већину становништва.
Из Ковачице пут нас је даље водио у Београд. По плану испред школе смо требали бити до 20 часова. Ми смо стигли око 19:15
Екскурзија се реализовала са малим изменама од плана, због временских услова. Закључак ученика је да није у потпуности испунила њихова очекивања.
Окупљање ученика испред школе било је заказано у пола осам, да би око 8 часова кренули. Полиција је обавила потребан технички преглед аутобуса, након чега су се ученици сместили. У првом даблдекер аутобусу су били смештени ученици одељења 71, 73 и 75, а у другом аутобусу ученици одељења 72, 74 и 7 6. Кренули смо у 8:15.
По уласку у аутобус, обратли су нам се водичи, који су нас укратко подсетили шта ћемо обићи и пожелели срећан пут и лепо дружење. Прво кратко стајање је било на бензинској пумпи после сат времена. Онда смо се упутили на наше прво одредиште – Замак Дунђерски. Тамо смо стигли нешто иза 11 часова. Били смо подељени у две групе, и свака је имала свог водича из аутобуса. Мало смо обишли двориште прелепог дворца пре него што смо ушли у њега, где смо обишли две свечане сале, салу са стилским намештајем и Богданову свечану салу. Из дворца смо се упутили у капелу у којој је сахрањен Богдан Дунђерски, најбогатији човек Војводине крај 19. почетка 20. века. У капели смо саслушали баш кратко предавање, о томе да је капела изграђена упоредо са дворцем, иконостасе је осликао Урош Предић који је уједно био и велики Богданов пријатељ, као и врсте мермера који су коришћени. Наравно није изостало да су и дворац и капела изгрђени у неовизантијском стилу. Онда смо имали 15 минута да прошетамо иза замка код старог базена. Ручак је послужен у подне, што ученицима није одговарало. Сматрали су да је рано. Храна је била укусна и довољно обимна. Мали неспоразум је настао са водичима из агенције када је затражено од стране наставника да се деци обезбеди пијаћа вода, јер је вода у комплексу само за техничке употребе. Представници агенције су били мишљења да деца треба са собом да носе воду. Један део ученика је добио воду други не, из разлога што је један део ручао у ресторану, а други у свечаној сали хотела, па су се деца разишла. После ручка смо обишли ергелу, где су неки ученици о свом трошку јахали коње.
Око 14:30 смо кренули пут Идвора, родно село Михајла Пупина. Идвор припада општини Ковачици По плану смо требали да обиђемо музеј Михајла Пупина и Народни дом Михајла Пупина. У Народном дому Михајла Пупина деца су одгледала презентацију о самом Идвору, животу и раду Михајла Пупина. Међутим, због обилних падавина које су нас сачекале по изласку из Народног дома само је једна групица успела да обиђе музеј. Пошто се киша није заустављала морали смо да кренемо даље ка Ковачици. Предлог водича је био да идемо директно за Београд, без свраћања у Ковачицу. Разлог његовог предлога су биле пдавине. Наставнице су једногласно одлучиле да се план ексурзије реализује у потпуности и да се иде у Ковачицу. Уколико би нас сачекало невреме онда бисмо наставили даље. Међутим по доласку у Ковачицу није било падавина, па смо обишли Галерију наивне уметности, погледали изложбу и саслушали садржајно предавање. Галерија је настала 1955. године, потпомогнута Домом културе. Општину Ковачицу су основали Словаци који и данас чине већину становништва.
Из Ковачице пут нас је даље водио у Београд. По плану испред школе смо требали бити до 20 часова. Ми смо стигли око 19:15
Екскурзија се реализовала са малим изменама од плана, због временских услова. Закључак ученика је да није у потпуности испунила њихова очекивања.
Руководилац Већа седмих разреда
Јелена Бига
Јелена Бига